|
НА КРШТЕЊУ ЖАРКА ЖАРКОВИЋА
Часни дом је Жарковића,
огријало сунце јарко,
роди мајка соколића,
дадоше му име Жарко.
Породица слави часна
дар Божански, првог чеда,
отац Игор, мајка Јасна,
дадоше му име ђеда.
Још од Жарка Мркшинога,
тај племенски адет траје
да под шљеме, дома твога,
ђед унуку име даје!?
Ђед се Жарко, вољом Бога,
постригао једног дана,
у келије од Острога
у монаха Теофана...
Па се сад ђед поноси
као никад у вијеку,
што му унук име носи,
од среће му сузе теку!?
А у граду Новом Саду
и у храму Саборноме,
крштење је заказано
наследнику рођеноме.
Отац Игор, мајка Јасна,
позвали су сву родбину
да свечано присуствују
на крштењу њином сину...
Па од свекра Теофана
на крштењу, Јасна снаја,
доби прстен тога дана,
Богомајке са Синаја.
Још од свекра и монаха,
добила је око врата,
симбол вјере, Јасна снаха,
на ланчету крст од злата...
Унуку је Жарку златник,
с' ликом свеца из Острога
и са ликом Божје Мајке
даривао дана тога:
Још дарива ђед унуку,
чисте душе, срца чиста,
из монашких њежних руку,
ланче с' крстом, симбол Христа!
Икона је боје злата
крститеља са Јордана,
уз свијећу славску дата,
унуку од Теофана!
Да настави крсно име,
родослова Жарковића,
да се племе дичи с' њиме
и да чува род племића...
Да анђео чувар бдије
будно њему изнад главе,
да му груди пламен грије,
са свијеће крсне славе!
А он бројним унуцима
једног дана, да је преда,
да остане слава њима
као њему, од свог ђеда!?
С дубоком пажњом и поштовањем
Драго Брновић
|
