ЖАРКО Мркшић по коме
је читаво братство понело презиме, син је Мркше Мркшића.
МРКША Мркшић био је
властелин и жупан у време цара Душана, како у предању стоји,
у области на којој се данас простире град Косјерић са својом
околином. Осим Жарка, имао је и сина Петра, али немамо
прецизних података о његовом породичном стаблу.
Жарко, син овога Мркше Мркшића, жени се Теодором Дејановић,
сестричном цара Душана. Био је намесник Зете и севастократор
(чувар царског печата) код цара Душана, а после и код цара
Уроша. Из њиховог брака рађа се син, коме дају име Мркша.
Жарко гине приликом покушаја Неђељка Алтомановића да на
превару убије кнеза Лазара. Кнез Лазар бива том приликом
рањен, али га Божији Промисао сачувао од смрти, док његови
верни пратиоци, међу којима и Жарко, гину. Остаје му син,
МРКША Жарковић, стар свега
десет година. Одраста у кући Дејановића, својој ујчевини.
Треба напоменути да је ту стасавао са својом сестром од
ујака Јеленом, кћерком Константина Дејановића. Јелена
постаје касније византијском царицом. Преживљава
најдраматичније дане Византијског Царства. Живот је окончала
подвизавајући се у монашком чину, у који је замонашена са
именом Ипомони(ја). Прибројана је и лику светитељки, а њене
свете мошти и сада се находе у манастиру Светога Патапија, у
Грчкој, изнад античког града Коринта.
Мркша је као српски племић владао деловима некадашњег
Српског царства и то градовима Валона, Берат, Канина и Пирг,
на југу данашње Албаније све до своје смрти 1414 год. Жени
се Руђином (1391 г), кћерком Балше II. Руђини је царица
Јелена, супруга цара Душана Немањића, рођена тетка, а
бугарски цар Асен, рођени стриц. Мркша и Руђина рађају
осморо синова, од којих је најмлађи понео име Жарко.
Жарко долази у Пивску област (Недајно).
Ту Жарковићи остају све до данашњих дана, одолевајући свим
искушењима које сналазе наш народ, чувајући живо предање и
сећање, као и материјалне доказе о својој породици. Тако је
сачувана обимна документација, књиге, па чак и топуз
шестоперац и сабља Жарка првога, војсковође цара Душана, све
до 1942 године, када окупаторска војска, што светећи се због
патриотског осећања и деловања свих способних чланова
породице, што због историјске вредности, односе или
уништавају добар део овога блага. Надамо се да ће се оне
опет пронаћи и красити својом непроцењивом лепотом обновљене
и нове задужбине ове христославне, властелинске породице.
